Signed in as:
filler@godaddy.com
Signed in as:
filler@godaddy.com
Institut za Urbanu Mobilnost (Srbije) osnovale su organizacije okupljene oko ideje da je kretanje na dva točka od suštinske važnosti za budućnost Srbije, za razvoj atraktivnih gradova koji su prohodni, udobni za život, nezagađeni, nezagušeni automobilskim saobraćajem, atraktivni i pristupačni za život svih građana.
Institut je osnovan sa ciljem da se zajedničkim snagama borimo za bolju budućnost.
Prva inicijativa je krenula iz projekta Danube Cycle Plans (DCP). Deo projekta je bio zadatak da se izradi prvi nacrt nacionalne strategije za razvoj bicikliranja. Na tom zadatku zajedno su radili predstavnici akademskog, javnog, biznis i nevladinog sektora, s ciljem da se prva strategija postavi što šire i da omogući najbrži mogući razvoj bicikliranja u Srbiji.
Kroz saradnju i intenzivnu komunikaciju u okviru radne grupe za izradu Strategije tokom 2021. i 2022. godine, izrodila se ideja o formiranju nacionalne krovne organizacije koja bi se na dalje bavila razvojem bicikliranja, a pre svega kroz praćenje implementacije akcionog plana i kontrolu sprovođenja mera koje su definisane strategijom.
Tokom proleća 2022. godine formirana je prva neformalna mreža biciklističkih organizacija – (radni naziv) Biciklistička Unija Srbije. S obzirom na činjenicu da se niko konkretno nije bavio električnim skuterima i problematikom koja proističe iz upotrebe istih, ovom temom se pozabavila i Biciklistička Unija Srbije. Iz ove inicijative stvorila se klima da se delokrug BUS-a proširi i na temu električnih skutera, kao i na temu problema pristupačnosti za osobe sa posebnim potrebama i opšteg koncepta pešačenja kao oblika kretanja.
Predstavljeni nacrt Strategije razvoja bicikliranja treba javno podržati i na dalje zagovarati usvajanje iste kao zvaničnog dokumenta Republike Srbije;
Tokom više izlaganja je naglašeno da je neophodno da biciklisti dobiju bezbednu i odvojenu infrastrukturu za vožnju, da bi se smanjio broj povređenih, ali i da bi se povećao broj biciklista koji izbegavaju sadašnje uslove u saobraćaju. Više govornika je podvuklo da obavezne kacige za bicikliste ne bi trebalo uvoditi, po ugledu na ostale zemlje EU, već da bi trebalo stvarati bolje i bezbednije uslove za bicikliranje;
Neophodno je izmeniti zakonsku regulativu i dozvoliti biciklistima da primene napredna rešenja iz Zapadne Evrope koja bi olakšala korišćenje bicikla kao sredstva transporta.
Neophodno je pospešiti saradnju civilnog sektora i državnog sektora na promociji bicikliranja i utvrditi zajedničke ciljeve i vremenske okvire za njihovo postizanje;
Potrebno je uskladiti propise za projektovanje biciklističke infrastrukture i tako uniformisati njenu izgradnju i kvalitet u celoj zemlji;
Neophodno je više raditi na promociji bicikliranja kao zdravog, ekonomičnog i ekološkog oblika transporta u svim segmentima društvenog života.
Potrebno je češće organizovati ovakve konferencije zbog neophodnosti upoznavanja raznih aktera na polju promocije bicikliranja (sport, rekreacija, svakodnevni transport, turizam) i umrežavanja i razmene ideja, ali i pronalaženja potencijalnih finansijera za kvalitetne projekte u ovoj oblasti.
Razvoj infrastrukture: Institut za Urbanu Mobilnost (Srbije) fokusiraće se na razvoj neophodne infrastrukture za podršku korišćenju bicikala i električnih skutera, kao što su izgradnja zaštićenih biciklističkih staza, programi deljenja bicikala i trotineta (e-bike/e-scooter) i stanice za punjenje električnih bicikala i električnih skutera.
Obrazovanje i svest: Institut će se fokusirati na obrazovanje javnosti i podizanje svesti o koristima bicikliranja i vožnje električnih skutera kao svakodnevnih sredstava transporta. Ove aktivnosti uključuju javne kampanje, radionice i programe obuke za državne službenike i opštu javnost.
Istraživanje i sakupljanje podataka: Institut će sprovoditi brojna istraživanja i sakupljati podatke o trenutnom stanju korišćenja bicikala i električnih skutera u Srbiji, kao i trendove i najbolje prakse održive urbane mobilnosti. Ova istraživanja treba da informišu i pomognu u donošenju budućih odluka o politikama i razvoju infrastrukture.
Politike i regulative: Institut će sarađivati sa državnim službenicima kako bi razvio politike i regulative koje podržavaju održivu urbanu mobilnost, kao što su zakoni koji promovišu razvoj infrastrukture za bicikliste i regulative za kompanije koje nude uslugu deljenja električnih bicikala i električnih skutera.
Partnerstva i saradnja: Institut će uspostaviti partnerstva sa drugim organizacijama, kao što su prevozne kompanije, privatni sektor i druge institucije za urbanu mobilnost, kako bi promovisao održivu urbanu mobilnost i delio znanje i iskustvo.
Održiva urbana mobilnost se odnosi na kretanje ljudi i robe u gradovima na način koji je prijateljski prema okolini, društveno inkluzivan i ekonomski održiv.
Ovo može uključivati različite opcije transporta, kao što su hodanje, biciklizam, javni prevoz i električna vozila, kao i strategije za smanjenje gužve na putevima/ulicama i promovisanje efikasne upotrebe zemljišta.
Cilj održive urbane mobilnosti je stvaranje gradova koji su atraktivniji, življivi, zdravi i sigurni za sve stanovnike, dok se istovremeno smanjuju emisije ugljen-dioksida i štiti okolina.
Biciklizam i vožnja električnih skutera su oblici aktivnog transporta koji mogu imati značajnu ulogu u održivoj urbanoj mobilnosti. Oba načina transporta ne emituju CO2, relativno su jeftina i mogu pomoći u smanjenju gužve na putevima/ulicama.
Osim toga, bicikli/e-bicikli i trotineti/e-trotineti (skuteri) su zdrave opcije koje mogu promovisati fizičku aktivnost i poboljšati kvalitet vazduha. Infrastruktura za bicikliranje, kao što su zaštićene biciklističke staze i programe deljenja bicikala (bike sharing systems), mogu olakšati i učiniti sigurnijim za ljude da se kreću biciklom/trotinetom u gradovima, što podstiče više ljudi da koriste ova sredstva kao način svakodnevnog transporta i ljudi i robe.
Električni skuteri pružaju novi model “deljene mobilnosti” koji može dopuniti javni prevoz i pružiti rešenje za poslednji deo puta za dnevno kretanje (commuting) ili kupovinu. Oni su posebno korisni u urbanim područjima gde su udaljenosti kratke, a saobraćaj gust i neprohodan.
Međutim, važno je napomenuti da ovi oblici transporta imaju svoje izazove, kao što su nedostatak odgovarajuće infrastrukture, briga za bezbednost, i problemi sa parkiranjem i skladištenjem. Konačno, bicikli/e-bicikli i električni skuteri mogu biti važan deo održive urbane mobilnosti, ali moraju biti integrisani u širi sistem transporta koji takođe uključuje opcije kao što su hodanje, javni prevoz i deljenje automobila da bi bili zaista efikasni.
Your support and contributions will enable us to meet our goals and improve conditions.
Your generous donation will fund our mission.
Copyright © 2024 IUM - All Rights Reserved.